Zdravo.Mnogo sam lose.Moj problem poceo je kad sam bila mala mozda nekih 7/8 god ali ne secam se tacno.Tata me je odveo kod svog rodjaka koi je bio bolesan ali dete ko dete nisam nista znala i tada nisam osetila strah.Kasnije sam saznala da je umro i nisam se isplasila.Moj strah je nastao kad je tada rekao kako je on bio dobar sa nama i da ga ne zaboravim.Moj strah je nastao iz te recenice “da ga ne zaboravim”. Od te recenice nisam mogla da se otarasim i mislila sam sta ako ga stvarno ne zaboravim.Posle toa misle su mi bile samo o njemu,konstantno o njemj i njegov lik sto je izazivalo veliki strah kod mene..Kad se probudim misle su bile samo o njemu kad legnem da spavam isto.Mnogo mi je bilo tesko i trazila sam da spavam svake noci sa mojima samo da lakse utonim u san.Oni su me pitali o cega me je toliko strah ali ja nisam nista govorila,bila sam mala i bilo me je strah da ako kazem misle ce da se pojacaju,i da ce mi biti jos gore.Secam se da sam radila neke rituale kako gasim palim sijalicu mnogo puta..kako se molim kod ikone koje smo imali u sobi da prestanu te misle.Ne secam se ni koliko duge je trajalo sve to…ali funkcionirala sam normalno sa drugim decom..sa igrom preko dana sam nekako to zaboravioa…preko noco opet ista tegoba.Pravola sam razne mehanizme u mislima..kako fatam mislu o njemu u ruke i ispustam je niz prozora.Kako sam u svojoj glavi ubedjivala sebe da ne mislim o njemu misleci o neki drugi lik…na primer tata deda.Ali tako sam samo ugusila bolest.Ubedila sebe da takav lik ne postoi (ombrambeni mehanizam)da je sve do mene i da je to neki moj strah.I misle nekako su isceznule.Sa neki moi mehanizme ili truda ne znam ni sama…pocelo skolo kasnije i izlasci pa sam skros zaboravila na tu tegobu.Imala decka pa padove uspone..skros sam zaboravila na to da sam nekad tako patila.Potsvesno je bio neki strah,uvek kad se spomijnalo njegovo ime u kuci ja sam.izbegavala prostoriju…nisam zelela da misle opet pocnu o njemu.I bilo je dobro..Nisam patila.Izlasci,drustvo..decka..skolo.Nisam.uopste razmisljala u tu tegobu.Da se razumemo uvek kad sam cula da je neko umro mene je hvatalo isti strah sta ako sada mislim o njemu opet ili u taj novi sta je umro.Ali to je trajalo kratko..Opet ubjedjivala sebe da je svd to glupost.Sve dok nije umro muz gazdarice gde sam radila u butiku. To se desilo pre tri godine.Tad sam osetila opet isti strah da cu sada o njemu da mislim neprestalno..Pa sam se zatvorila u sobi i mnogo patila.Moji su mislili nesto prolazno jer opet nisam nista rekla jer nisam znala da je to bolest.Mislila da je sve neki moj neosnovan strah i da ce da prodje.Pa samo od sebe sam radila opet neke mehanizme u svojoj glavi.Da zamenjam lik ili da sprecim da mislim na muz gazdarice sad sa lika rodjaka na koi sam objasnila da sam kao dete na njemu mislila…e sad svesno sta radim i kao neki mehanizam mislila da od njegov lik vise nemam straha i da cu sad kao neku zastitu da mislim o njega samo da sprecim misle o muz gazdarice.Ali sam bila dosta svesna sta radim i da je sve ovo iscrpjuvacki za mene..Gubila sam energiju u te ombrambene mehanizme.u te misle..U te neke svoje misle koje sam.ponavjala kao neku zastitu.I tako samo funkcionirala dve godine ..nisam bila zatvorena …izlasci drustvo..Ali opet svesno sam ponavjala neke svoje miske kao zastitu i to konstantno i sve je to bilo dosta iscrpuvacki.Ali dobro sam bila na neki nacin.Sve do pred dva meseca kad sam upala u neku cudnu tugu…i nekako strah se opet javio koi sigurno i nikada me nije napustio samo sam ja sebe ubjedjivala da sam dobro.Opet strah da mislim na muz gazdarice opet sve u krug.Ali sad sam dosta iscrpena sto nisam.mogla da preuzmem nista na svoju ruku..jer sam svatila da ovo nije normalno i da mi treba pomoc. Tako da vise nisam u stanje da radim neke mehanizme jer mislim da je ovo bolest i da me sve to dosta umara.Ako nije bila bolest prestala bi ranije jos kao dete za sva vremena.Svatila sam da se cim opet plasim da nesto nije u redu.Povukla sam se kod kuce moi opet brinu za mene neznaju sta mi je…mole me da idemo kod doktora..ja nista opet ne im govorim.Samo placem i jako me je strah.Misle su mi katastrofalne.Drugarica je setila da nesto nije u redu.Ja nikome nista ne govorim ali vise ne mogu.Sve je ovo jako tesko.Samo.placem i nerviram se.Ne znam kako si pomoci.Znam da treba da idem.na psihijatar ali pre toga sam resila da pisem.ovde jer mi ne jako strah da ce da mi kazu da je to neka preteska bolest…jer citam.po netu svasta.Nenogu da spavam…da jedem…budim se sveki sat i tesko zaspim.Srce mi lupa jako…mislim da mi je haos u glavi.Gubim koncentraciju..jer ne mislim na nista drugo nego na problem koji imam..Sam sam.i pomislila da imam.neku najtesku bolest i dve noci placem u paniku da ne znam sta mi je…Tisti me misao da.mozda imam neku tezu najtezu psihicku bolest i to sve mi stvara paniku jaku nervozu …tugu …dodje mi da vristem.Strah me je mnogo …..Sta ako nema.leka.? O cemu se radi jer mozete da mi kazete…Ne mogu se skoncentrirati na spanje…misle su mi haos…u jednom trenutku mislila sam da haluciniram jer cujem svoj glas pre spavanje u glavi…kako pricam sa ljudima..kako oni pricaju samnom..Ali sve je to moj glas u glavi.Kako odjednom nalazim se na drugo mesto kod kuci svog drugara ili kod komsije pa pricam sa njima ali svesno da nije to realnost.To mi se desava kad zatvorim oci i kad se trudim da zaspim- te slike i razgovore.Odjednom me probudi u polu san neki zvuk u glavi pa se uplasim i streknem..i otvorim oci pa svatim da nije realnost…ali hvata me strah da su to halucinacije da mozda ludim jer nikako nemogu da se skoncentrisem da spavam cim zatvorim oci haos mi je u glavi.Slike ljude…odjednom necij lik se pojavjue u mojoj glavi.kad zatvorim oci pre spavanje..obicno neki poznat pa se izgubi odma…sve to pre spavanje kad zatvorim oci.Nikako drukcije.Pa otvorim oci pa razmislajm dali haluciniram.sta mi je pa krenem da placem,panika,strah…pa.opet misle o tegobu kako da je resim i sve mi je haos…sta mi se desava?znam da trebam na doktor ali molim vas rrcite da ovo nije neka najteza bolest.Unapred hvala i izvinite za ovaj dug post.

Poštovana, 

zaista se već dugo mučite s ovim smetnjama i avakako je vrijeme da učinite nešto za sebe. Naravno da će za liječenje trebati neko vrijeme jer smetnje traju već dugo vremena, no može se pomoći, nemojte se obeshrabriti. Svakako se što prije javite na pregled psihijatra kako bi proces liječenja što prije započeo da smanjite svoju patnju. U liječenju bih preporučila kombinaciju farmakoterapije i psihoterapije. 

Sretno!