Poštovani,
zadnjih 6 mj. mi se dogodilo mnogo ružnih stvari koje su uvelike utjecale na moje trenutačno stanje (smrt bliskih osoba, lakša operacija, velike količine stresa zbog raznih nesretnih događaja), sve je to rezultiralo jutarnjom tjeskobom, anksioznošću, napadajima panike, derealizacijom. Nadalje, mislim da sam razvila niz psihosomatskih bolesti. Višestruko sam pregledana kod mnogih liječnika i na Hitnoj, što je u meni stvorilo neki oblik hipohondrije. Nosila sam holter koji je zaista pokazao skoro 200 preskoka u 24h. Naravno srce je zdravo. Muku mučim i dalje s tim preskocima koji se javljaju čak i kad mi je dobro. Zbog straha od preskoka i drugih problema imam uskraćen društveni život koji mi je prije toga bio bogat. Studiram, puno sam putovala i sl. Bila sam jako društvena osoba, no sad me ti strahovi sprječavanju da nastavim dalje. Čak imam traume od proživljenih nekih situacija na Hitnoj. Idem na bihevioralno-kognitivnu terapiju te sam zadovoljna s njome. Također pretpostavljam da su mi gastro problemi odgovor na moje stanje. Već dugo se mučim sa upalom te sam puno smršavila. Bojim se da se neću izvući, odnosno vratiti na staro. Život mi se u potpunosti promijenio, jako sam uplašena, a to me jako psihički i fizički iscrpljuje. Puno i plačem. Kada mi je jako teško popijem Normabel. Što mislite koliko vremena treba da do kraja prebolimo neke stvari te koliko vremena treba da se vratimo u svoj stari život/rutinu? Imate li još neki savjet ili neko slično iskustvo. Zašto se javlja derealizacija? Zaista mi je teško. Imam 25 godina.

Poštovana, 

teško je pa možemo reći nemoguće davati takve vremenske procjene. Derealizacija je dio anksioznih smetnji. Možda bi Vam medikamentozna terapija (antidepresivi koji imaju anksiolitički učinak) mogli pomoći u bržem liječenju Vaših smetnji. 

Srdačan pozdrav!