Ja sam turisticki vodič i korona kriza je, malo je reći, uništila moje poslovanje u zadnje dvije godine a i ova mi je jako neizvjesna. Ne mogu niti prepričati kroz koje strahove za egzistenciju prolazim svaki dan. To nadilazi moje strahove od bolesti. Cijepila sam se 3 puta i više me strah od gubitka prihoda nego od bilo čega drugog. Imam 55 godina i stalno razmisljam kako nije fer da se u ovim godinama toliko bojim za život. Pokusala sam naci i drugi posao, no nitko me zeli nekog u mojim godinama. Jako je tesko nesto naci. Imam nesto zaliha koje mi pomazu da prezivim ali ovo je vec traje previse dugo, zbilja sam jako opterecena. Da ne govorim da ima i puno mladih kolega pa se usput plasim da i kad se jednom posao vrati u obujmu koji je bio nekad, hocu li ga moci obavljati iste kvalitete zbog mojih godina. Moram raditi. Nalazim se u nekoj vrsti stalnog stresa i zabrinutosti. Ne znam moze li mi uopce netko pomoci nekim savjetom i sta ce se sa tim promijeniti. No evo, mozda mi netko uspije i dati neki savjet koji bi mi pomogao.

Poštovana,

egzistencijalna nesigurnost svakako pridonosi značajnom stresu i kada dugo traje predstavlja podlogu za mogući razvoj tjeskobe. Kada postoje realni negativni čimbenici trebamo se okrenuti vlastitom osnaživanju i pokušaju pronalaženja novih, konstruktivnih rješenja. Ono što nas koči i predstavlja izvor upravo tih negativnih emocija jest često osjećaj bespomoćnosti. Svako životno doba nosi svoje izazove, a dugotrajnije krize zahtijevaju našu sposobnost prilagodbe. A upravo ta dugotrajnost iscrpljuje naše psihološke obrane. Obnovite sve ono što može pomoći u obnavljanju unutarnje snage, a uključuje i relaksacijske tehnike. Ta snaga neka bude temelj okretanju pronalaženja novih rješenja.

Sretno!